
Reči koje su govorile naše dede kad su morali da idu iza kuće do WC-a, onda kada su sredine bile konzervativne i bilo je sramota reći ''Odo da serem''. Za razliku od muškaraca, žene ovo nisu ni smela da spominju.
Deda: De je Kurir?
Unuk: Šta će ti? Tri puta si ga pročito od jutros.
Deda: Ajde bre, hitno, gde je???
Unuk: Šta će ti bre?
Deda: Moram po radi sebe, gde su bre?
Unuk: Aaa, pa što ne kažeš da moraš da sereš? Eto ti ih ispred očiju, na stolu.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Još spojeno "poradi", smela=smele, i ovaj iskonski sleng može da zaživi drugi život.
Jeste dobro. Čak i ja koristim nekad, ehehe.
I da, iz nekog razloga matorci ovo izgovaraju kao da zaista jesu tri reči u pitanju. Ne znam što li.