Pobeći u Evropu
Da,da, samo pobeći! A, tamo oduševljeni Nemci,Austrijanci i Francuzi nas razdragano čekaju,otpuštaju svoje da bi zaposlili naše, guraju nam kamare novca u džepove, prosto su oduševljeni nama,Rumunima i Bugarima. Svaki dan se pitaju kako su,uopšte,mogli da do sada žive bez nas!
Za ekstra talentovane obezbeđeni su i posebni poslovi perača sudova u ekskluzivnim restoranima i vozača kamiona u međunarodnom transportu. Oni posebni srećnici zarađuju čak 1,500 eura,a stan plaćaju tričavih 850 eura, dok ostali troškvi života prebacuju siću od 1,000 eura. To stimuliše i ostale članove porodice (ako uspeju da dođu i žive tamo sa vama) da traže poletne poslove pomoćnih radnika, kasirki,magacionera, da bi se u kućni budžet slila još jedna kamara novca. Nemci i Austrijanci nisu dovoljno kvalifikovani za ovakve komplikovane poslove,pa ih prepuštaju nama.
I na kraju,kada svoj radni vek potrošite na radnom mestu sanjajući rodno mesto, daju vam astronosko visoku penziju od enormnih 350 eura, koju ne može potrošiti za jedan dan( ali za dva možete) na vaše mesto dovode novu NAŠU kvalifikovanu radnu snagu da pomognu razvoju NJIHOVE privrede! E,pa gospodo,izvolite u svet!
Surova stvarnost... Ako ne verujete,pasoš u ruke, pa u svet...javite se kad se vratite!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ne patetiši toliko.
Šta ti radiš da pomogneš razvoj srpske privrede?
Stvarno si ovo morao duhovitije, ima prostora.
Ali, plus za poruku, raritet da neko tako razmišlja u ovo vreme...