Počeo da igra za "drugi" tim. Nastranio. Kaže se za lika koji je počeo da se ponaša kao umetnička duša, ali ne kao pravi muškarac - kao boem, već tako, hodajući kroz polja lavande sa šalom oko vrata dok čita neku ljubavnu poeziju. Vređa se kada kažeš nešto politički nekorektno, kad se ponašaš kao šovinista prema ženama i ostala sranja.
Ne odnosi se mnogo na stvaralaštvo Artura Remboa i Pola Verlena koliko na njihove međusobne odnose, pošto su poete bili buljaši.
-Matori, hoćemo na pivo?
-O nikako.
-Što?
-Pivo pravi onaj odvratni stomak, ne. Možemo do nekog lepog kafića na bejlis?
-Na koji kurac?
-Pa na bejlis pobogu.
-Brate, nismo u Amsterdamu, ovde još nisu dozvoljene seksualne slobode tipa da muškarac pije bejlis u javnosti. Ja sam jednom probao na žurki, ali slučajno, podmetnuli mi dok sam bio pijan ali ga je moje alfa-mužjačko telo odmah povratilo.
-Koji si primitavac... Ti bi samo pio zidarsko pivo!
-Hvala Bogu, lepo pročistiš bešiku, taman.
-A neki martini?
-Znaš, Emile, mnogo si počeo da se ugledaš na Remboa i Verlena.
-Misliš svidela ti se moja haiku poezija? Mada njih dvojica nisu pisali haiku, oni su ti...
-Ne, mentolu, nego se ponašaš k'o Boško Jakovljević, samo još fali da postaneš gej aktivista! Da se lepo ugledaš na Apolinera, ili još bolje na Bukovskog, pa da ti čovek skine kapu a ovako mogu samo da ti kažem da paziš na one sa martinkama, ti su ti najgori kada te dohvate.
