Ne sluteći ništa prolazeći pored džekpot automata u predvorju hotela u kom smo odseli, onako bezlazleno ubacimo novčić u automat i povučemo ručicu... kad ono ni manje ni više džekpot! I tako to krene... Onda ode žena, deca nas zaborave, proda se čamac, vikendica, stan i krenu ozbiljni kockarski dugovi, ne bi li se, jelte, iz istih izvukli. Život tako propadne i ne sluteći da je to sve bila samo početnička sreća.
Jebi ga, nije svaki dan badnji dan.
Ово је написано тако... не знам шта да кажем, без текста сам. Омиљено.