Opis situacije u kojoj čovek mirno prihvata kvarnu igru sudbine. Bez želje da joj se ozbiljnije suprostavlja, on se miri sa onim što je već davno zapisano i sada se lagano konkretizuje. Svoj život shvata kao nedovoljan motiv za borbu, te stoički prihvata poraz i ne jadikuje što je takva nesreća zadesila baš njega pod kapom nebeskom.
-Šta nam je sa Nemanjom, kao da je u zemlju propao?
-Ostavila ga žena. On kada je video dokle je sve došlo, prepisao joj kuću, preveo na nju auto i dao joj štednu knjižicu. Ono malo gotovine razdelio prijateljima, a zatim se zamonašio.
-A onakva ljudina, šteta! Poginuo čovek bez puščanog zrna.
Čista poezija +