Situacija kada ćeš svakako ispaštati, šta god uradio u datom trenutku.
Zato - teraj do kraja, jednom se živi.
Proslava Dana škole, ponoć je prošla već odavno, na stolovima po tanjirima pomešani ostaci praseta, kupus salate i šlaga, a u zbornici zagrljeni pevaju istoričar Dobrivoje, Steva "Rus", veroučitelj Vasa i spremačica Rada. Raštimovanim horom diriguje podbuli sekretar Žika, odavno zreo za penziju:
- ...a tiiiii, a tiiiiii, ti si me čekalaaa...
- E, društvo, moram da idem...
- Gde si pošao, dobri moj Dobrivoje, zar ti nije lepo s nama?
- Ma jeste, Žiko, nego žena će da mi sere...
- E, slušaj bre, kad si joj rekao da ćeš da dođeš?
- Do dvanaest.
- Pa sad je jedan, čoveče! Sraće ti i ovako i onako, svejedno si zakasnio.
- Da, ali ima još više da pobesni...
- Ma ti si poginuo pa si poginuo, svejedno da l' od metka ili od rafala. Onda bar gini dostojanstveno i sedi ovde s nama dok god ti je lepo!
