Извале које се неретко могу чути на одру неког преминулог старијег господина... Представљају саму срж црног хумора и његову чисту, непатворену есенцију. Иако дотични није имао намеру да се на било који начин изругује и да вређа достојанство преминулог, услед чињенице да је преминули напустио овај свет у старости, није толика жалост и уцвељеност, да ожалошћени занеме од туге, тако да се све одвија нормално... Најчешће се овакве изјаве могу чути за време ноћног бдења поред покојника, када се потроше сва набрајања особина и похвале преминулом, тада, услед конзумације алкохола самим тим и попуштања инхибиција, од стране старих пријатеља, рођака и познаника могу чути легендарне провале, које започињу као увод у неке велике мудрости и вечне истине, али услед помућеног расуђивања претварају се у црњак:
''Од како је умро, све више личи на његовог покојног оца''
''Био је жив сат времена пре него што је умро''
''Ма још одкад се родио сви су знали да ће да умре на крају''
''А бојао се да неће дочекати крај живота''
''Ипак је боље овако, не би поднео своју смрт(не би то преживео)'', и др.
као и антологијске:
''Умро си пред сам крај свог живота'', Умро си у цвету старости'', и друге
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
haha, zanimljive su. :)