Pojava bežičnih telefona donela je velike promene u našu svakodnevicu i mnogo olakšala komunikaciju: možeš da šetaš po kući, pereš sudove dok pričaš ( malo se ukoči vrat, al' bože moj), sediš na wc šolji, a ako živiš u drugačijoj sredini možeš da čuvaš ovce na njivi iza kuće, sediš na hoklici, grickaš travku u uglu usta i pričaš s komšijom dok se gledate preko tarabe.
Još kulije je kad imaš 2 bežična telefona i dva fiksna broja, pa možeš da zvrcneš nekog od ukućana kad ti nešto zatreba. Ovo obično traje prvih mesec dana dok te ne smori, i dok ćale ne vidi telefonski račun.
Primer 1:
Gvozden: Alooo
Živorad: Eee, komšo. Čobanišeš,a? Vidim te ja preko tarabe!
Gvozden (maše mu) : Desi sunce mu poljubim! Nabavio i ja ovaj teleVon, ali numem da rukujem s njim. Onaj moj unuk, od ćerke, se razume u ove kompjutere, moram ga pitati da mi pokaže.
Živorad: Jašta, ova deca znaju sto čuda. Nego ajde pređi kod mene 'vamo, na jednu ljutu, viš' da su ti te ovce mirne ko bubice... A i čuva ih taj tvoj ker, Rundilo.
Gvozden: Eto me, idem. Reci Milunki i da pristavi jednu kaficu...
Primer 2:
Stariji brat iz svoje sobe zove mlađeg brata, na drugi fiksni:
M: Halo.
S: E mali, aj donesi mi nešto slatko iz onog tvog šteka i cigare, ostale mi u dnevnoj.
M: Neću. I ne troši telefon, tata će da nas grdi. I reći ću mu da pušiš!
S: Ma ne kenjaj, učim ceo dan, opao mi šećer, donesi mi kad ti kažem! Nemoj da ti dođem tamo u sobu, da ti polomim ta mala jajca!
M(plačljivo): Evo doneću ti. I nisu mi mala jaja!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
хехех...долично ;)...+
+
Joooj,jadaaan M. :)
P LUS + ;))