Pojesti motku

-Матори, рекао сам ти да ми се уопште не свиђа овај Нови Сад.
-Је л' због равнице?
-Шта си ти јеботе, дивокоза? Ми смо из Котежа, о каквом успону ти причаш?
-Па у чему је онда проблем?
-Већ смо срели три Новосађана, два имају нагласак као Додик, а трећи је латентни Босанац.
-Сереш, брате, много гледаш онај "Државни посао". Глупа је серија скроз, не волим кад је толико кратко да не могу да се убаце рекламе у сред епизоде, није ми то то.
-Какве то има везе?
-Па они стално причају о томе, па си утриповао да су у Војводини све дођоши.
-Ја сам мислио да их има пуно у суседној нам Борчи, али ово је већ фарса. Нема више ни "сигма" од "Српске Атине".
-У а ти си Перикле надахнут хеленским духом из Котежа, шта?
-Не, брате, него ако на Железничкој станици на сред хола певају оде Жарета и Гоција у хомерском хексаметру, деру се као да су на Мањачи кад причају са тобом на метар и по раздаљине и изгледају као вукији из "Ратова звезда" знаш колико има сати.
-Ма дај, претерујеш. Мислим, јесте да сам сам себи повратио 'уста када сам их чуо како певају оне песме, али ми смо само стицајем околности наишли на такве...
-Добро, ако мени не верујеш ти лепо иди до њих па их питај где има овде да се купи добар бурек са сиром, па ћеш онда појести мотку 'место бурека.