Pojesti motku

Dobiti batine. Ne bilo kakve, od tipa ćaleta kad mu na kasetu finala lige šampiona u Bariju presnimiš "Moćne rendžere", ili kad se posvađaš sa ortacima oko četnika i partizana. Ne, pojesti motku znači najebati. Najebaćeš tako što će neko da te polomi kao Šešelj onog lika iz emisije pre dvadeset godina.

-Matori, rekao sam ti da mi se uopšte ne sviđa ovaj Novi Sad.
-Je l' zbog ravnice?
-Šta si ti jebote, divokoza? Mi smo iz Koteža, o kakvom usponu ti pričaš?
-Pa u čemu je onda problem?
-Već smo sreli tri Novosađana, dva imaju naglasak kao Dodik, a treći je latentni Bosanac.
-Sereš, brate, mnogo gledaš onaj "Državni posao". Glupa je serija skroz, ne volim kad je toliko kratko da ne mogu da se ubace reklame u sred epizode, nije mi to to.
-Kakve to ima veze?
-Pa oni stalno pričaju o tome, pa si utripovao da su u Vojvodini sve dođoši.
-Ja sam mislio da ih ima puno u susednoj nam Borči, ali ovo je već farsa. Nema više ni "sigma" od "Srpske Atine".
-U a ti si Perikle nadahnut helenskim duhom iz Koteža, šta?
-Ne, brate, nego ako na Železničkoj stanici na sred hola pevaju ode Žareta i Gocija u homerskom heksametru, deru se kao da su na Manjači kad pričaju sa tobom na metar i po razdaljine i izgledaju kao vukiji iz "Ratova zvezda" znaš koliko ima sati.
-Ma daj, preteruješ. Mislim, jeste da sam sam sebi povratio 'usta kada sam ih čuo kako pevaju one pesme, ali mi smo samo sticajem okolnosti naišli na takve...
-Dobro, ako meni ne veruješ ti lepo idi do njih pa ih pitaj gde ima ovde da se kupi dobar burek sa sirom, pa ćeš onda pojesti motku 'mesto bureka.