
Конзумент опојних средстава чије понашање и изглед неодољиво подсећају на она јапанска умоболна бића из цртаћа које и даље нико нормалан не може да схвати. Велике црне зенице које се сијају попут пасијих мудију, кез једног трола, фризура Гокуа, напаљеност оног његовог учитеља-корњаче педофила... Често испушта неартикулисане звуке, праћене цурењем пљувачке из уста. Туга.
Бураз: - Ено Ђоке покемончине. Сада ће да нас смара...
Ђока: - Е... (звук) оно.... шта има?
Бураз: - Севај, ћомане, није код нас твоја змајева кугла.
Ђока: - Ш`о си такав? (криви главу и кези се) Нисам мислио ништа лоше.
Бураз: - Ајде, Пикачу, паљба пре него што сам извукао неку моћну Југи-ох карту.
Ђока: - Не сери да и ти гледаш Дигимоне?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.