
Конзумент опојних средстава чије понашање и изглед неодољиво подсећају на она јапанска умоболна бића из цртаћа које и даље нико нормалан не може да схвати. Велике црне зенице које се сијају попут пасијих мудију, кез једног трола, фризура Гокуа, напаљеност оног његовог учитеља-корњаче педофила... Често испушта неартикулисане звуке, праћене цурењем пљувачке из уста. Туга.
Бураз: - Ено Ђоке покемончине. Сада ће да нас смара...
Ђока: - Е... (звук) оно.... шта има?
Бураз: - Севај, ћомане, није код нас твоја змајева кугла.
Ђока: - Ш`о си такав? (криви главу и кези се) Нисам мислио ништа лоше.
Бураз: - Ајде, Пикачу, паљба пре него што сам извукао неку моћну Југи-ох карту.
Ђока: - Не сери да и ти гледаш Дигимоне?
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.