
Конзумент опојних средстава чије понашање и изглед неодољиво подсећају на она јапанска умоболна бића из цртаћа које и даље нико нормалан не може да схвати. Велике црне зенице које се сијају попут пасијих мудију, кез једног трола, фризура Гокуа, напаљеност оног његовог учитеља-корњаче педофила... Често испушта неартикулисане звуке, праћене цурењем пљувачке из уста. Туга.
Бураз: - Ено Ђоке покемончине. Сада ће да нас смара...
Ђока: - Е... (звук) оно.... шта има?
Бураз: - Севај, ћомане, није код нас твоја змајева кугла.
Ђока: - Ш`о си такав? (криви главу и кези се) Нисам мислио ништа лоше.
Бураз: - Ајде, Пикачу, паљба пре него што сам извукао неку моћну Југи-ох карту.
Ђока: - Не сери да и ти гледаш Дигимоне?
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.