
Конзумент опојних средстава чије понашање и изглед неодољиво подсећају на она јапанска умоболна бића из цртаћа које и даље нико нормалан не може да схвати. Велике црне зенице које се сијају попут пасијих мудију, кез једног трола, фризура Гокуа, напаљеност оног његовог учитеља-корњаче педофила... Често испушта неартикулисане звуке, праћене цурењем пљувачке из уста. Туга.
Бураз: - Ено Ђоке покемончине. Сада ће да нас смара...
Ђока: - Е... (звук) оно.... шта има?
Бураз: - Севај, ћомане, није код нас твоја змајева кугла.
Ђока: - Ш`о си такав? (криви главу и кези се) Нисам мислио ништа лоше.
Бураз: - Ајде, Пикачу, паљба пре него што сам извукао неку моћну Југи-ох карту.
Ђока: - Не сери да и ти гледаш Дигимоне?
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.