Pola minuta ćutanja

Ситуација која настаје, када поред разгаламљене екипе која блеји у крају, прође:

- Непозната особа "Бр'те, није из краја"
- Добра риба "Брате, како би је кар'о/Кар'о сам је"
- Старији, зајебан лик "Ћути дебилу, ено га Ецке"
- Мурија "Баци у жбуње/Ували Кнежи"

Готово аутоматизован, тренутни прекид емитовања било каквих тонова, к'о када неко од гледалаца укључених у програм, крене са псовањем кеве Ољи Бећковић, подржан зверањем без употребе мимике, у правцу особе која пролази. Апсолутно сви разговори о вожњи скутера, спојлерима за југића, доброј риби са "Блејвоча", Пецонијевом пребијању деветогодишњег цигана "Си вид'о како га заб'о?", и дописивању са петнестогодишњом девојчицом из оближње гимназије, се потпуно прекидају. Даље се кују планови типа:"Брате, овај није из краја, ае га исевамо!", али ипак нећемо јер "Брте, искулирај. Лик има нож испод шуље, у најави."

Уколико је ипак то неко од старијих, поштује се хијерархија, и оног тренутка када матори Дон, на свом путу до дисконта пића изађе из видеокруга блејача, препричава се његов егзибициони боксерски меч од прошлог уторка у кафани "Мало Кијево", где је клинац који пева добио батине, јер није знао Цецин "Београд". После истека магичних тридесет секунди, најдебилнији примерак из дружине се на сав глас раздере: "Који је овај?", одговор не добија, а дружина наставља дискусију на тему "Бр'те, си вид'о како се Југина швеца, синоћ попела на шанк?".