Pola sata ne moš reći hvala

Домаћин : - Е, да наздравимо куме, нема те сто година, ко да смо се завадили.
Кум : - Радим куме ко драгстор, не стижем...
Домаћин : - Дај, чашицу 'вамо, да пробаш нешто.
Кум : - Ајде. ( приноси чашицу )
Домаћин : - Јел знаш која је ово ракија ? Ову сам пеко од оних шљива што је покојни деда засадио, још пре оног рата...
Кум : - Немој ?
Домаћин : - Да, да. И то нисам тресо, нег' купио шљиве..
Кум : - Ма, шта ми рече. Купио ?
Домаћин : - Сваку понаособ, с ових десет прстију, кошпице одвајао, комину држао у храстовој каци шест месеци, два пут препеко!
Кум : - Дај је наспи једаред. Расушићу се ко стара каца.
Домаћин : - Оставио сам је на 23 града, мало је одстојала, па је можда одмекла ?!

Домаћин сипа и наздравља куму.

Домаћин : - Е, па добро ми дошао куме, ајд у здравље!

Кум отпија добар цуг.

Кум након цуга је у моменту утрно, искривио се ко торањ у Пизи, очи исколачио, мења боје ко семафор. Када се упалило зелено доживљава метаморфозу у Хулка.
Након пола сата, све се смирује, душа му се враћа у тело. Поново осећа језик...

Кум : - Хвала, куме. Боље те нашао!