Kratak vremenski period u kojem stvarno nemaš pojma šta ćeš da radiš, tako da isti prolazi enormno sporo.
Ustao si, popio kafu, blejao na terasi, najeo se ko stoka. Pogledaš na sat. Još 45 minuta. Ajd da se i okupaš. Što da smrdiš, ima lepih koleginica. Pogledaš na sat. Još pola sata. Da li da pališ komp? Ma jok. Dok se mrcina podigne i dok nađeš prihvatljiv nezaključani vajrles, proći će petnaest minuta. Šta da radiš. Padne ti na pamet da bi bilo dobro spariti čarape. Čekaj! Sparivanje čarapa je druga radnja po uzaludnosti nakon određivanja tačnog trenutka Velikog Praska. Okej. Nećeš sparivati čarape, nek bleje u fioci onako čoporativno, đuture. Ionako je većina crnih isti model tako da su bilo koje dve prihvatljive kao par. Bele su svaka sa svakom takođe prihvatljive kao par, čak i one koje su različite veličine.
Prošetaš se po gajbi. Gledaš ćaletove slike sa 20 godina mature. Gledaš svoje slike sa 5 godina mature. A ne to su isto ćaletove, tvoje su na fejzbuku. Gle. Isti sam ćale.
Još 25 minuta.
Ma ko ga jebe. Upališ televizor. Ništa. Ajde prošetaćeš do trafike, taman da pljuge kupiš. E jbg. Sad te mrzi da se vraćaš. Stanica je tu na minut od trafike.
Još 15 minuta.
Ko idiot si sam na stanici, pušiš cigaretu. Čačkaš telefon. Miriše pekara prekoputa. Iako si čekao dugačko crveno od minut i po, prešao preko i vratio se opet čekajući dugačko crveno od minut i po, ostaje ti još deset minuta. Jebi ga. U pekari ni G od gužve. Gledaš oko sebe. Ajde. Prošetaćeš do sledeće stanice.
Još pet minuta.
Razmišljaš kako bi bilo do jaja da upadneš u zlataru i pokradeš sve jer ti je mozak sjeban u potpunosti.
Stiže bus!
E jebiga, nije to taj.
Upališ pljugu. Sad će. Možda.
- Brate, šta si se usprckao tako? Jel ideš na posao za po sata?
- Ne brate što?
- Pa deluješ ko da nemaš pojma šta ćeš sa životom, esencijom i egzistencijom! I ne diraj taj DVD-Rom, nisam to otvarao ima možda pola godine, da se ne pokvari! Evo našao sam džojstik. Biramo Random?
