Nerazdvojni pratilac, satelit naseg odrastanja. Sa 6 godina se ne odvajamo od njega, tučemo se sa drugom decom nebi li ga imali. Sa 13 godina nezainteresovano prolazimo pored njega, ponekad ga pljunemo. Sa 15 se ispišamo po bravama i vratima na povratku iz grada. Sa 17 ga zasipamo kamenicama sa vremena na vreme, ili diskretno napišemo ACAB sprejem po njemu. Sa 18 umemo da se provozamo i na zadnjem sedištu. Sa 20 ili,konacno sednemo u svoj auto, ili se provozamo maricom jer smo seli u tudji.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Originalno!!!
Mož' da bude mustra za neki scenario.