Mala, skučena prostorija u policijskoj stanici, prljavija od baba Stojankinog krmedara, puna dima kao kafana kod Prla subotom uveče, koja obavezno ima skrin-ogledalo (ono sranje koje je sa jedne strane ogledalo, a sa druge obično, providno staklo). Ispitivač je namrgođeni, prekaljeni, ratni veteran iz Vijetnama koji se suočava sa sopstvenim demonima iz prošlosti i pokušava da glumi Djuk Njukema, Čak Norisa, Majora Stankovića, ili nekog sličnog jebozovnog dasu, kako bi zaplašio dotičnu osobu. Naravno, suzdržava se da tu istu osobu ne sastavi sa zemljom, rastavi sa životom, ubije Boga u njemu, bez obzira u kojeg Boga vjeruje. Osoba je nervozna kao srpska svinja za Prvi maj, i na svako pitanje odgovara sa "Ne znam o čemu govoriš". To ponašanje je siguran znak da je dotična osoba za optuženi zločin kriva isto kao što je Holivud kriv što ti filmovi postoje.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
dobra +