Politika je kao porno film.
Neviđeno je interesantna samo onima koji sve to posmatraju,
sa bezbedne distance.
Kao i u porno filmu,politički akteri su svesni svoje estradne i
edukativne uloge,zato posao obavljaju precizno i rutinski a
emocije su strogo kontrolisane i izveštačene.
Delatnost kojom se bave, i porno glumci i politički akteri, ne
smatraju naročito interesantnom,
motiv im je popularnost,novac i sitnija zadovoljstva.
I kod politike i kod porno filmova radnju možemo da pratimo tek
od polovine, odnosno njeno finale, završnicu.
Onaj najteži,najduži i najbitnije deo strategijskog ubeđivanja
i taktičkih pregovora nikad ne vidimo,stoga neznamo kako je do
takvog raspleta došlo i po koju cenu.
Takođe smo,u oba slučaja, uskraćeni za uvid u posledice,šta je
posle bilo?,
radnja se desila i to je to...
Svesni činjenice da njihov posao može da radi većina prosečnih
ljudi, da će se već koliko sutra pojaviti neko kvalitetniji od
njih,i porno glumci i političari svoji delatnost shvataju kao
privremenu,kao način da se stekne popularnost i/ili kontakti i
kao odskočnu dasku za svoj privatni posao.
Ni za politiku, ni za porno film nije neophodno neko naročito
obrazovanje.
