Ogromno ledeno ništavilo, crna rupa, zemlja mračna kao Azazelova bulja, prostor kome je bog rekao mrš i zalupio vrata dupetom. Socijalnija od Rusije, depresivnija od Rumunije, ubogija od Makedonije. Do zla boga neopravdano, ova zemlja ne nalazi se na listi najujebanijih evropskih država iako joj je tu i mesto, zajedno s bivšim jugoslovenskim i SSSR republikama. Ako ste rođeni u Majdanpeku, budite srećni što niste negde u blizini rudarskog basena Šljonsk. Jeziva srazmera socrealizma i fanatičnog katolicizma uteruje strah u kosti. To i nenormalan broj neonacističkih grupica koje se razvlače po ulicama i naspram kojih Goran Davidović i ovi njegovi paćenici deluju kao slinava dečica.
Била сам прошло лето, у Кракову и Келцеу. Откуд знам, некако су умртвљени, нису претерано љубазни и ретко ко је говорио енглески. Пеглала сам се са шалтерушом неких пола сата на железничкој и на крају сам на српском успела да завршим карту.
А јесу мртва пувала. И јесте ништавило.