
Огромно ледено ништавило, црна рупа, земља мрачна као Азазелова буља, простор коме је бог рекао мрш и залупио врата дупетом. Социјалнија од Русије, депресивнија од Румуније, убогија од Македоније. До зла бога неоправдано, ова земља не налази се на листи најујебанијих европских држава иако јој је ту и место, заједно с бившим југословенским и СССР републикама. Ако сте рођени у Мајданпеку, будите срећни што нисте негде у близини рударског басена Шљонск. Језива сразмера соцреализма и фанатичног католицизма утерује страх у кости. То и ненормалан број неонацистичких групица које се развлаче по улицама и наспрам којих Горан Давидовић и ови његови паћеници делују као слинава дечица.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
А јесу мртва пувала. И јесте ништавило.
Био скоро и најежио се. Пољаци су океј, иначе, али општи утисак је мрачан.
Била сам прошло лето, у Кракову и Келцеу. Откуд знам, некако су умртвљени, нису претерано љубазни и ретко ко је говорио енглески. Пеглала сам се са шалтерушом неких пола сата на железничкој и на крају сам на српском успела да завршим карту.