Услед извесне конфигурације (костију, ткива, коже...) екстремитета којима истражујемо околину, и чепркамо тамо где не би требали, јавља се широк спектар мириса који се привремно "подвлаче под кожу" и тиме заокружују доживљај дотичног искуства.
-Е Вељо, јел знаш како мирише Бекута?
-Мајке ти га сурдукнем, како?
-:пружа прст, Веља мирише ко тек отворену флашу маџарке:
-Е јеси, враг олижеш ми... Хе, хе, конобар још вињаје!
==========================================================================
-Шефе, помиришите ми прст!
-Иди бре, Стефановићу! Шта ти је то, који курац?!
-Па мој, тј. ваш... Хе, хе...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
nema jos posla, m?
+
Нисам писао неко време да заварам траг... Ал зема се не да заварати. :D
Dobra, bolja od ove novije ti. +
Фала... ма то мало пискарам кратеже кад Косма не гледа, ццц.