
Услед извесне конфигурације (костију, ткива, коже...) екстремитета којима истражујемо околину, и чепркамо тамо где не би требали, јавља се широк спектар мириса који се привремно "подвлаче под кожу" и тиме заокружују доживљај дотичног искуства.
-Е Вељо, јел знаш како мирише Бекута?
-Мајке ти га сурдукнем, како?
-:пружа прст, Веља мирише ко тек отворену флашу маџарке:
-Е јеси, враг олижеш ми... Хе, хе, конобар још вињаје!
==========================================================================
-Шефе, помиришите ми прст!
-Иди бре, Стефановићу! Шта ти је то, који курац?!
-Па мој, тј. ваш... Хе, хе...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
nema jos posla, m?
+
Нисам писао неко време да заварам траг... Ал зема се не да заварати. :D
Dobra, bolja od ove novije ti. +
Фала... ма то мало пискарам кратеже кад Косма не гледа, ццц.