Stilski prikazana neka najmanja sitnica koja ti istera one najdublje emocije iz petnih žila i treće grane porodičnog stabla, dok te podseća na te mile i bezbrižne trenutke kada su ti mama i tata sve kupovali, kuvali kafu ujutru i spremali doručak, ručak i večeru. Prstom nisi morao ništa da pipneš u kući, osim telefona, kompjutera i vajferta od ćala jednom u dva dana, da imaš za pljuge i kojekakvu ribicu.
- Jao, ovo je ona kafa iz pizdematerine koju mi je mama kuvala svako jutro kući! Ah, mama, suza suzu sustiže dok se kafa u džezvi diže.
U tom trenutku se setiš da imaš polugolu ribu na krevetu, spremnu za snošaj. Al' džabe, degenu. Pogledaj je sada. Onaj slatki, kurvanjski izraz na licu se pretvorio u gadljivo čuđenje.
- Ouvaaaj...
- Ma baci zajeb na eksplenaciju, patetičaru manijakalni! Štob' se reklo, pozdrav tipa trajni, na kurac te nabijem vrste imaginarni!
