Izumrli običaj.
Moglo je to nekad, dok je Bog po zemlji hod'o. Nisu ni tad plate bile pretjerane, ali je domaći homo kafanikus izgradio ovaj običaj, svjestan izvjesnosti sledeće plate i sigurnosti radnog mjesta. S pola zarade se nekako već moglo dogurati do prvog. "Imaću za noćas, a SUTRA šta bude..."
Sutra? Danas nema sutra. Ima samo danas.
I imaju poslodavci, ti divni, brižni ljudi koji ti u startu oduzmu gorepomenutu polovinu, koju bi spiskao na žene, društvo i alkohol, jer alkohol je štetan.
O, klasje moje...
- Burazeru, trebali bi da odemo na sahranu Andreju.
- Trebali bi. Jeb'o te život, čovjek taman dobio državljanstvo u Švabiji, primili ga na neodređeno vrijeme, dobio platu od pet milja i cvrc - srčani udar.
- Paaa... Nisu ti baš rekli pravi uzrok smrti. Imao je Andrej, još iz onog vremena, običaj da popije pola od onog što zaradi. Isto veče. Bio je prestao to da praktikuje, dok se nije preselio u inostranstvo. Kad je dobio prvu platu tamo, otišao je u kafanu i za jedno veče propio dvije i po milje.
- I?
- Crk'o. Na autopsiji su mu našli premalo krvi u alkoholu.
- Znači, kapitalizam mu je došao glave! Drug Marks je govorio...
- Jeb'o te Marks. I Engels.
