Ubedljivo jedna od najjačih muških ambicija potkovana sočnom, primamljivom činjenicom da jebeš mnogo a za sve to si plaćen. Maštovita želja koja surfuje negde na moždanim talasima muškog hipotalamusa, sve dok se malo ne opametiš i odrasteš. Gledaš i razmišljaš, nema jebote boljeg posla na svetu! Em ćeš da jebeš, em možeš da radiš kad i koliko hoćeš i još si baš debelo plaćen. E đokica. Druga strana medalje, i ono što nije široko poznato je da, 80% posto muškaraca ne prođe predpornićarski test, što zbog prebrzog svrša, što zbog krivog kurca, uglavnom velikoj većini isti ostaje suv. Ono što ne vidiš dok gledaš njavu jedući kokice levom rukom, je da, taj isti jebač na ekranu, treba da radi svoj posao ponekad i pred stotinak ljudi, ako ima zainteresovanih posmatrača kojima se ne žuri. 200 očiju bulji u tvoj palamar i pored toga moraš da ga držiš zašiljenog. Okle koncentracija za to?
E onda, napuniš 30 i gledaš kako ti proizvodi tvog ličnog pornića oduzimaju i to malo vremena za odmor a poslednji put si odvojio vreme za sebe kad si kenjao, u dužini od 5 minuta.
Ispunio se san, ipak glumiš u porniću, s tim što si glavna ženska uloga.
- Kevo, odo da jebem, imam danas zakazan neki Krismas Spešl Ordži vit four-legd litl helper i tako to.
- Dobro sine. Jedi nešto!
