Porođajni koktel je bućkuriš međusobno suprotstavljenih emocija i osobina koje one guraju na površinu, a strefio je u glavu sve one koji su imali priliku da prisustvuju ovom bolnom činu. Reakcije variraju od osobe do osobe, zavisno od emocionalnog kapaciteta, pa su i sastojci porođajnog koktela individualna stvar. Interesantno je da svaki sastojak koktela ima svog suparnika. Prvi i najvažniji sastojak jeste saosećanje: posmatrač proživljava isto što i biće koje se porađa (ne toliko fizički, mada ni ta opcija nije isključena), žali ga, želi da mu pomogne i da mu porođaj prođe što bezbolnije. S druge strane, prisutan je i neminovni egoizam, pa je nekad teško utvrditi da li posmatrač više žali biće koje se porađa ili sebe što čitavu torturu posmatra. To povlači za sobom i kukavičluk i neopisiv strah, želju da se pobegne sa lica mesta, ali ako posmatrač zastane i shvati da u datom trenutku postoje i bitnije stvari od sopstvenih doživljaja, naći će u sebi hrabrost da ostane i pomogne, jer je tom biću neuporedivo teže. Još jedan u nizu gorkih sastojaka su crne misli, verovanje da neće sve ispasti kako treba, što bi bilo katastrofalno da koktel ne sadrži i slatki kontra-sastojak: pomisao na ono što sledi, na nagradu za svu pretrpljenu muku, strahove i ostale gorke sastojke.
Kad se sve sabere, nije ni čudo što pojedini posmatrači padaju u nesvest – gorki sastojci koktela im tako jako udaraju u glavu, da ne mogu da se usredsrede na biće kome je potrebna pomoć. Oni drugi, koji izdrže, imaju tu privilegiju da uživaju u nagradnom koktelu – ali, ovog puta, sastojci su isključivo slatki.
