
Неприкладно одевена. Ужасан и немио призор. Свуда текстил и синтетика а нигде коже, или бар не људске. Прилагођенија раду у безваздушном простору нег' блејању у климатизованом клупчету. Модни прекршај уз јавну опомену и под претњом искључења из промета.
"Ћери? Стани мало, стани ту где јеси. Кхммм...је ли, куд си ти пошла тако одевена?"
"Па на конц?"
"Какав конц? Ко свира, Стефан Миленковић?! Слушај, слепоочнице ми почињу вибрирати...иди у собу! Да си се сместа пресвукла у нешто комотније и правац на сплав, к'о сва нормална деца! Види те на шта личиш, к'о да си пошла на симпозијум пчелара у Шњеготину, да врцаш мед!"
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Hahah kakav primer ++
Ма ћале фаца.
Veoma realno. :)