Laž ponovljena 1000 puta postaje istina. Koliko god dobro da trpiš nešto, i navikneš se na neke stvari, posle određenog vremena rezervoar ravnodušnosti se isprazni, i ta prva sledeća situacija prema kojoj si ranije bio ravnodušan umesto da jednostavno prođe pored tebe, te u stilu Majka Tajsona u najboljim godinama nokautira, a onaj merač koji meri broj tih istih situacije se resetuje na nulu. Na onu istu nulu sa koje si počeo, i posle koje si se negde do desetke nervirao kao kanteraš u lokalnoj igraonici kad od 5 godina mlađeg klinca dobije hedšat.
- I brate, jel si saznao nešto? Šta kaže???
- Pa ono, sve je kul, i zna da si 24 sata fin k'o student pred deljenje potpisa, ali kaže da si joj...
- Da pogađam, kao brat?
- Klasika brate.
- E jebiga.
- Ček, pa zar ti nije obično u ovakvim sranjim svejedno, šta si se umusio sad?
- Pa ono, prva par puta je bilo zajebano, pa sve između do dvestačetressedmog prodavanja "ti si mi kao brat/drug/tetka/komšija" fazona mi je bilo svejedno. Sad već više nije, idemo od početka.
------------------------
Keva: Glup si.
Ćale: Glup si.
Deda: Moja si krv, al' si glup.
Ortak: Brate, glup si kao kurac.
Profesor: Glup si.
Profesor na faksu: Glupi ste, kolega.
Devojka: Volim te, al' si glup.
Gazda: Glup si, otpušten si.
Drugi random ortak: Glup si.- Brate, što si prebio Simu jebote?
- Rek'o mi da sam glup.
- Tebi su na polaganju vožnje rekli da te obaraju zato što si glup, iako nisi napravio ni jednu grešku. Koj ti je kurac sad?
- Jebiga, ispraznio se rezervoar ravnodušnosti, idemo iz početka.
