Kada nekoliko ljudi jede kolače za stolom, jedan mora ostati poslednji kako god da okreneš. Taj poslednji kolač niko ne uzima, jer po nekom pravilu ko ga pojede ispadne nekulturan i pohlepan. Medjutim, kako razgovor odmiče, taj kolač sve više postaje centar pažnje, i polako svi počinju o njemu da razmišljaju i netremice da ga gledaju. I koliko god da su siti, svako bi da pojede baš taj jedan, i polako počinje sve prisutne da nervira što tako stoji sam na tanjiru. Na kraju krene i razgovor o njemu..
Sedi tako društvo, gleda taj jedan kolač koji sve mami da ga pojedu, kreću razmišljanja kako zauzima dzabe mesto na stolu, kako se suši i posle neće biti nikakav pa će se baciti, dok neko ne kaže :
- Uzmi Boki kolač, nemoj da se stidiš..
- Ma ne stidim se, pojeo sam već četiri, u grlu mi stoje.
- Dobro uzmi ti Vlado onda, jeo si najmanje.
- Ej ne mogu ni ja, pun mi je stomak. Daj Tekiju.
- Brate ne mogu ni ja..
Svi gledaju u kolač, na kraju popizdi Gaga, uzme i pojede ga, i na kraju svi počnu da ga zajebavaju kako je prokletinja..
