Kratkotrajna konfuzija koja te pogodi umesto olakšanja nakon polaganja potpuno beskorisnog a jako teškog ispita, nastaje kada shvatiš da si bespovratno izgubio deo života, da nisi spavao 3 noći i da te je 2 dana bolela glava, samo zbog formalnosti, podatka u racunaru, broja u indeksu, a da pritom ničim nisi obogatio svoje znanje osim nizom besmislenih rečenica koje ćeš zaboraviti čim napustiš ispitnu salu.
Obično se radi o jednom od onih ispita koji su silovali psihu mnogih generacija studenata, koje svi prenose i čija opravdansot postojanja u programu nije jasna ni samom dekanu, ali ne sme da uradi ništa povodom toga, zbog uticajnosti profesora u političkim krugovima.
-E šta ima, si položio anaerobnu mikroelektrometrologiju?
-Ma jesam, dve nedelje se koljem s time, i položih, ali ništa nisam naučio, pojma nemam šta je to i koj će mi kurac, pametnije je bilo da sam se organizovao da nekako prepišem.
-Ma daj, pa ti li oćeš nesto da naučiš? daj molim te faks ti je da dobiješ diplomu, posle kad počneš da radiš tad ćeš da naučiš, eto moj ćale je isto završio elektroniku, sad radi u ovlašćenom servisu bojlera i kaže da mu ništa sa faksa nije potrebno.
