Inspirisan ovim posterom postavljenim tako da ubedi prosečno muško balkansko patrijarhalno stvorenje kako u suštini ništa nije uradio dok se ne priženi i dobije decu, reših da stvari postavim na malo drugačiji način.
Dobro. Istina je da je svim jedinkama u genomu upisano da treba da produže svoju vrstu dok još mogu, a svakako pre nego što odu na reciklažu, i to tako treba da bude. Džabe obrazovanje i posao ako to nećeš uložiti u nešto što će te upotpuniti.
No, postavlja se pitanje: ako je čovek zaista najinteligentnije biće koje postoji, ako jedini od svih vrsta postavlja veoma apstraktna pitanja, i ako jedini funkcioniše tako da ga razum goni na večita istraživanja smisla svog postojanja... da li je zaista činjenica da je njegova suština svedena na puku reprodukciju? Naime, svaka normalna životinja sa muškim reproduktivnim organima ima tu težnju da pronađe pripadnika iste vrste sa ženskim reproduktivnim organima, te da posle seksualnog čina oni imaju mladunčad. To niko ne spori.
Ali je upravo zato pravo pitanje: da li je čovek postao čovek kada to isto uradi, ili se naprosto vratio svojim životinjskim korenima?
Mala matura
Miloš: Marija, zašto nećeš sa mnom na maturu? Ja te volim...
Marija: Odjebi, nakazo! Idem sa Strahinjom, on je muško, ti si dronjak, nakaza i štreberčić!Nekoliko godina kasnije
Strahinja: Slušaj! Ona je trudna!
Marija: I dete si joj napravio! Majmunčino jedna! Svinjo! Vučemo se pet godina! A ti sad drugu ženiš. Gde ti je čojstvo!?
