Malobrojni srećnici koji su videli život izvan naše majke Srbije znaju da je ovo veoma deprimirajuće iskustvo. Kad se vratiš iz zemlje koja je 400 godina ispred nas koja reciklira i sline svojih građana, a pred svojim vratima vidiš deponiju dođe ti da peške odeš do benzinske pumpe, izvadiš poslednjih 120 dinara iz džepa, kupiš litar benzina i spališ se, a umesto toga, odeš u lokalnu kafanu, na recku uzmeš litar vršačkog vina, dve čašice šumadinske rakije i onako pripit oteraš i Nemce i Švajcarce u njihove pogone za reciklažu stajskog đubriva, udariš se u grudi i kažeš- JEBEM JA VAŠE EVROPSKE DEVIZE, nego, Simo, je l' imaš dva'es evra na zajam, vraćam do subote?
