Dominacija, igrač više. Tvojih pet minuta. Dobro, možda ne pet, ali dva sigurno. Dva minuta u kojima hokejaši beogradskog Taša mogu da nabiju Ajkule iz San Hozea na njihovu trećinu. Dva minuta u kojima osećaš da su ti mudašca dovoljno velika da ribu u lice nazoveš „pičkom“, profesora „kolegom“, a direktora „čirovitim kurcem u šlafroku“. Dva minuta u kojima Ognjen Amidžić postaje Džoni Dep, drinka bez filtera se puši kao kubanska kohiba, a Merak pivo gustira kao suvi martini sa španskom maslinom. Dva minuta u kojima se ljudima predstavljaš kao Baja, Zajebani Baja.
- Jovanoviću, jesi snimio onu lokaciju u Cvijićevoj?
- Nisam, direktore, al sam otišao u Polet i krenuo u zapijanje. Sada sam svratio samo da vas krvavim kurcem napušim, pa idem da pijem dalje.
- Jov… Jovanoviću, šta to pričaš? Znaš ti ko s…
- Ti si govno jedno hohštaplersko, a ja sam, kada sam kretao u izdrkanu Cvijićevu, kupio greb-greb. I pogodi šta sam ogrebao? Budi mi pozdravljen, sisurino jedna usrana.
