
Врхунац оданости и љубави локалног љаље, ка своме куму. Ако ниси поздрављен бар једном на станици типа "Бистра Вода 92.1 мегахерца", то значи да немаш правог пријатеља, или члана родбине у селу, кога можеш стварно сматрати за рођу.
Наиме, без чувених посвета песама и поздрављања, радио станице са Букуље, Пичковца и осталих урбаних месних заједница, тотално би изгубиле смисао. Једна песма-једна жеља, само у много сељачкијем фазону.
Радио "Клас", са Космаја:
- "И добро дошли у нашу специјалну емисију "Без кума, нема леба", ди можете да посвећујете песме ком год оћете, како оћете, ја сам Мирољуб Бакојловић и уживајте на таласима нашег легендарног радија, под крововима лахорног Космаја. Имамо прво укључење! Хало, халоу??"
- Добар дан Мирко, овде Драгашин из Пружатовца, јер Може од Миланча Радосављевић она, бре, "Куда иде комша, преко плота неће", за комша Раду, те дирекан позив на кафу за њ!
- Може, може, идемо мало преко плота, бензина у крви, само за комша Ра-Ду о-д Дра-га-шинааа. Идемо даље, хало халом?
- Мирко, пушћај "На мојом фарме, нема већег вола", од Гана Петровића, па да видим комшу, шта ће да каже сад! Поздрављам и прију Јаворку песмом "Соба 22", са поруком, вечерас опет у мотелу!
- Иде, иде, само пуца, идемо даље, хало, да ли се чујемо?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.