
Ритуал карактеристичан, вероватно, само за српске свадбе. Заснива се на томе што млада и младожења пролазе са корпом и поздрављају се са гостима, који су том приликом "обавезни" да тутну новопеченим супружницима у руку симболичну своту новца.
Занимљив моменат у свему томе је што родитељи масовно, ради мањег издатка, шаљу децу изван места догађаја. Дешава се и да лукава дечурлија сама напусте објекат како би се уштекао који динар (за сличице, сладолед, играоницу, неку играчку... сходно интересовању).
Старији брат: Еј, 'ајде као до WC-а док ови прођу. Брзо, брзо!
Млађи брат: Тај рад! Имамо таман за 10 кесица. 'Ајмо!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
kakav primitivan običaj i plus materijalistički, odvratno, plus za def
Претпостављам да постоје благе варијације у овом обичају од града до града, села до села...
ma plus bre...ovako je 100%
a sve svadbe su primitivne i svi srpski običaji!