Pozitivna nula

Тешко је одредити овакав појам јер је детерминисан капитализмом и потрошачким друштвом, а управо је он сам негација таквог друштва. Онај мали луфт, грешка у систему, апсорбована неправилност, вентил. Живот у овом веку, човеку на леђа ставља неподношљив терет, слободу у оковима.

Приказа слободе је најопаснија од свих приказа и илузија, али се ту не ради о способности да се једноставно скине та скрама с очију, не, јер је та скрама део човековог бића, она има своју улогу и јесте као пупчаном врпцом узрочно повезана са обрасцима понашања, моралношћу.

Циљ је очигледан. Новац. Тај циљ не зависи од партикуларног интереса, жеље. Он је тако друштвено детерминисан и постављен. Није ни кључ у простој похлепи, већ у прибављању могућности и моћи, такмичењу и победи у њему.

Имовина човека је попут термометра. Може бити изнад нуле, на нули, ситуација кад се не поседује ништа и испод нуле. Лако је замислити ситуацију када човек нешто поседује, када има неку ствар, нерелевантно које природе. Исто тако је познато шта значи немати ништа, односно бити на нули. Али проблем настаје када се имовина налази испод нуле, у минусу. То се замишља и није реално.

Заправо пасива је онај тренутак кад имовина закорачи из света реалности у свет моралности и друштвених норми.

Постоји аналогија између ситуације са имовином испод нуле, пасивом и позитивне нуле. Обе реално живе у свету моралности и друштвених конвенција, али се напајају са два потпуно иста симетрична извора, са две потпуно различите енергије ипак.

Једна другој дају право на живот, пасива је везена за дуг и све што он значи, позитивна нула за осећај да си човек и да си слободан.