Momenat kada neko na pasivnu agresiju počinje da odgovara aktivnom agresijom.
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Istina. Veliko je pitanje medjutim zašto čovek, u prvom redu, dovede sebe u situaciju da trpi nečiju agresiju.
Jer očekujemo da druga strana primeti da se ponaša nedolično, da nas iritira i da nam ide na polni organ da ne kažem kurac. Onda se razočaramo, neko iskali bes i usere se toj osobi u život i salije joj sve u lice za šta u najvećem broju slučaja toj osobi šište jaja jer ne može da dopre do te neke talasne dužine da shvati to, a neko okrene leđa i ode. Samo se pitam da li ti tolerantni ljudi glume kulturu da bi održali neki "nivo" i titulu kulturne osobe a u glavi psuju sve po spisku, ili su zaista kulturni i mentalno su čisti da ne žele da ulaze u raspravu sa tom nekom osobom. Ali opet, ti tolerantni uglavnom nose maske, da bi bili neko i nešto u društvu, dok su živci iskreni i odma znaš šta i kako sa tom osobom jer ti ne ćuti već kaže. u redu bi bilo biti tolerantan i ćutati da ljudi mogu jedni drugima da čitaju misli, ali ne mogu, i zato volim ljude koji sve kažu. Jer svako ima svoj ugao gledanja i svoju realnost, svoj svet i ćutanjem i trpenjem se samo udaljavamo i sve manje razumemo jedni druge. Uglavnom ljudi koji tako ćute stradaju duševno i mentalno. Zato iskaljujte bes na sve živo, psujte, svađajte se, lomite stvari, nameštaj, kola i ostale materijalne tričarije ali ne ljude. Jedan prijatelj i bivši kolega mog oca je ćutao, nije se svađao, najverovatnije se grizao u sebi i ranije otišao sa ovog sveta. Ali opet, ne treba ni ići u krajnost u svemu ovome, sve umereno. +