Lajtmotiv svakog srpskog mladog junose malo oskudnije finansijske situacije i solidne pameti koji smatra da zasluzuje da zivi mnogo bolje nego trenutno ali da pri tome ne pomeri guzicu. Sedi i bubaci skolu kako bi mogao da jednog dana hara u nekoj fotelji, iako time sto studira ne planira uopste da se bavi u zivotu a kamoli zivi od toga.
Upustvo za upotrebu: Jajarisati, demagogisati na sav glas i ne propustiti ni jednu priliku da naglasite kako imate diplomu;
Vucic: Ja sam zavrsio Pravni fakultet u rekordnom roku sa najvisim ocenama pa mogu da pricam o Ustavu, dok ste Vi gospodine Jovanovicu zavrsili pivo u Bonafidesu (nije se covek bavio pravom ni 5 minuta posle faxa).
Djilas: Znate, posto sam ja inzenjer, meni su samo brojke (pitam se samo koje) u glavi, pa mogu da prihvatim da je do greske doslo u nekom mizernom procentu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.