1. фил. савремени филозофски правац, чији је зачетник Ч. С. Пирс, по коме целокупно наше сазнање треба мерити и ценити само по његовој практичној вредности и користи за живот, и по коме је само оно "истинито" што може имати и практичне вредности; истина је оно што помаже одржању. Истина или истинитост неког суда састоји се у томе што "је користан", што "успева, полази за руком", што "задовољава" (у Сев. Америци ово учење зову и хуманизам); 2. начин писања и излагања историје у коме је причање догађаја праћено и разматрањима о стварним узроцима и последицама приказиваних догађаја.
Primer(nije neophodan)::)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.