
Појава карактеристична за наше укусне четвороножне другаре, који сразмерно доста више поједу/посисају окружени другим скоропоједеним примерцима, него сами. Јавља се и код деце, с тим што за разлику од њесви, родитељи који то виде углавном не настављају да се ваљају у блату, већ виде у ком грму лежи цзе, и сконтају да их мали говнар зајебава- није да му не прија ђувеч за тибу, него му мерак да дрка своје, док аналогно Кругу Живота не дође на стари добри оплавак, па му се одједном 'оће и репете.
А: И шта кажеш, мали неће једе?
Б: Неће. Ја и Уна се живи изедосмо, све најскупље му купујемо- само страну робу једе, па довољно витамина, протеина, минерала...
А: Мхм. Даш ти мени малог на терапију једно дваес' дана, да ви'ш како има да једе. Има и сестру да ти позовем да ми и она да унучиће, да ви'ш како ће "прасе" синдром да проради. Сви срећни- клинци се тепају, јурцају, ти и твоја притка мош' се јебете сваки дан по цео дан и идете по ваши перформанси кад 'оћете, а ја имам своје унучиће. Казабланка.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
svaka tebi čas' za ovo +++
Gladne oči.. +