
Појава карактеристична за наше укусне четвороножне другаре, који сразмерно доста више поједу/посисају окружени другим скоропоједеним примерцима, него сами. Јавља се и код деце, с тим што за разлику од њесви, родитељи који то виде углавном не настављају да се ваљају у блату, већ виде у ком грму лежи цзе, и сконтају да их мали говнар зајебава- није да му не прија ђувеч за тибу, него му мерак да дрка своје, док аналогно Кругу Живота не дође на стари добри оплавак, па му се одједном 'оће и репете.
А: И шта кажеш, мали неће једе?
Б: Неће. Ја и Уна се живи изедосмо, све најскупље му купујемо- само страну робу једе, па довољно витамина, протеина, минерала...
А: Мхм. Даш ти мени малог на терапију једно дваес' дана, да ви'ш како има да једе. Има и сестру да ти позовем да ми и она да унучиће, да ви'ш како ће "прасе" синдром да проради. Сви срећни- клинци се тепају, јурцају, ти и твоја притка мош' се јебете сваки дан по цео дан и идете по ваши перформанси кад 'оћете, а ја имам своје унучиће. Казабланка.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
svaka tebi čas' za ovo +++
Gladne oči.. +