Prava reč u pravo vreme

Дојадило ти је да са факултетском дипломом радиш физикалију у приватној фирми за исту плату коју имају обични мајстори. Говор од пет километара о очувању достојанства и непристајању на гажење је спреман и кува се. Када време дође, питање се сведе на излазак сат раније због болесног детета. Наравно, можеш да идеш, али управо је стигао неки камион који прво треба истоварити, па ако би могао прво око тога да помогнеш...

Укапиравши да је мала коју површно знаш већ пар година, а налази се пред дипломом правног, заправо јако добра прилика (слободна од пре неколико месеци), а и у граду је ове недеље, чекаш викенд пун наде и са гомилом потенцијалних сценарија са срећним крајем у глави. Када викенд дође, иако је сво друштво некуд отперјало, није ти глупо да одеш сам на свирку да би је видео. Разговор траје одличних 5-6 минута уз пар лепих комплимената. На крају, уместо "Хоћеш ли на кафу кад си слободна?", чује се само "Видећемо се за празнике", а кроз главу пролазе оргије са новогодишњих студентских журки са дотичном у главној улози.

Коначно у прилици да уновчиш знање учешћем у квизу, једно питање од плаћене школарине, пута око света и куповине будућег радног места, заборављаш да је Дарко Ковачевић после Звезде, а пре Сосиједада наступао за Шефилд Вензди.