Prava stvar

Prava stvar se oseti, nekako prirodno, bez pritiska i sa izuzetnom lakoćom. Ona nije poput defke prosečnog Vukajlijaša koja počinje kao nešto ‚‚Ultimativno, Mega Giga - Säuger''. Pre svega nju procenimo iz prve kao nešto što nas privlači. Kao miris motornog ulja, loptu za fucu na vrelom betonu, one istripovane japanske anime filmove koje smo gledali kao deca, i tako dalje...
Prepoznaćeš pravu stvar jednom kad je budeš video. Nemoj da je poričeš, ne vredi ti ništa, jer će ti se ona pojavljivati u snovima, čućeš njen poziv u vazduhu, okretaćeš se na ulici ne bi li je video. Sve što možeš jeste da se prepustiš. Guglaj na netu, pričaj s najboljim prijateljem o tome, pusti mozak na ispašu i videćeš da će uvek ka toj poljani ići.
Vremenom ćeš je zgrabiti, ukazaće se prilika, samo je pitanje hoćeš li biti dovoljno odlučan i snažan da je držiš u šaci. Savetovaće te mnogi da je pustiš, govoreći da si u zabludi i da će te proći, ali samo na tebi ostaje odluka da li ćeš biti srećan ili dopustiti da te društvo i standardi vrate u prvobitno stanje čemera.