Kao i u svim sportskim disciplinama, i u pijanstvu postoje izvesna pravila. Nepisana doduše. Pravila se uče godinama vrednog opijanja i odricanjem od treznog stanja. Savesnim odricanjem.
Nemoguće je popisati sva pravila opijanja, ovo je samo kratak isečak. Dakle, neka od pravila su:
Nikad nemaš nameru da se napiješ.
Kad imaš nameru da se napiješ - nisi imao nameru da se baš toliko napiješ.
Kad imaš nameru da se baš toliko napiješ - ne možeš da se napiješ.
Ako onda uspeš da se napiješ - bolje da nisi.
Dokle god znaš koliko si čega popio, vidiš makar jednu ružnu devojku u kafiću i pričaš razumljivo - nisi pijan.
Dokle god znaš šta si pio, sve devojke su ti lepe i malo zaplićeš jezikom - nisi jako pijan.
Kad ne znaš šta si pio, sve devojke su lepe i gledaju te zaljubljeno, - o da, jako si pijan.
Kad ne znaš šta trenutno piješ, a devojke više ne vidiš (ko je ugasio svetlo?) - vreme je da staneš.
Nećeš stati.
Niko neće uspeti da te zaustavi.
Osim poda.
Ko te vuče kući - drug ti je.
Nemoj da mu povraćaš po cipelama.
Povrati na sebe.
Kad povratiš - obavezno nateraj druga da navratite do hamburgerije.
Gladan si. Prazan ti je stomak.
A i tako ćeš lakše ponovo povratiti.
Ovaj put na slučajnog prolaznika.
Ne moraš da se izvinjavaš.
Izviniće se drug. Preko batina koje dobije.
Kad ti ostavi druga na miru, i krene dalje - vikni mu da je pička.
Što ti dira druga.
I da ćeš ga razbiti od batina ako ga negde vidiš (pošto ga sad ne vidiš).
Vratiće se.
Ti ćeš lepo odspavati.
Posle pijanstva je važan dobar san.
