Kada isčačkaš iz nosa masu koja nije ni u čvrstom ni u tečnom stanju, već onako nešto između, pa je idealna za pravljenje kuglice. Valjaš masu između palca i kažiprsta neko vreme, što prozrokuje da masa dobije oblik kuglice i da prsti upijaju polako tečnost iz mase, te kuglica postaje sve tvrđa, što se duže valja. Kada odlučiš da je kuglica dovoljno čvrsta, biraš ćošak sobe za koji predpostavljaš da sadrži najmanju kolekciju kuglica, i veštim katapultiranjem je smeštaš na parket.
- Gospođo Hilari, omajgad, šta to radite, svi vas gledaju?!
- Pravim kuglicu iz nosa, 'si ćorav? De pomeri se, zaklanjaš mi ćošak.
joj, evo još jednoga da mi zgadi život.
Minus, ..bem ti lebarnik, i tebi i suvom grožđu. Pi!
Сваки пут кад је напеналим чујем кад одскочи од ламинат. Имам баш добро развијено чуло слуха...
Само не треба прејако катапултирати, може да рикошетира и погоди неког у кичму.
Jao bre... ali +