
Када исчачкаш из носа масу која није ни у чврстом ни у течном стању, већ онако нешто између, па је идеална за прављење куглице. Ваљаш масу између палца и кажипрста неко време, што прозрокује да маса добије облик куглице и да прсти упијају полако течност из масе, те куглица постаје све тврђа, што се дуже ваља. Када одлучиш да је куглица довољно чврста, бираш ћошак собе за који предпостављаш да садржи најмању колекцију куглица, и вештим катапултирањем је смешташ на паркет.
- Госпођо Хилари, омајгад, шта то радите, сви вас гледају?!
- Правим куглицу из носа, 'си ћорав? Де помери се, заклањаш ми ћошак.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Jao bre... ali +
joj, evo još jednoga da mi zgadi život.
Minus, ..bem ti lebarnik, i tebi i suvom grožđu. Pi!
A шта ја сад ту да радим када је то сурова стварнос' :)
Objasnio + i * !!!
Сваки пут кад је напеналим чујем кад одскочи од ламинат. Имам баш добро развијено чуло слуха...
hehe, ima nas:)
Ти си бре неки мој давно изгубљени брат, брате. Живот је шпанска серија, да ти ја речем.
Само не треба прејако катапултирати, може да рикошетира и погоди неког у кичму.
Taman dovoljno uvrnuto za moj ukus :D