Neizbežna pojava na "uradi sam" selidbama, prilikom nošenja kabastog nameštaja, (trosed, bračni krevet, klavir) uz stepenice, oko ćoška u hodniku, pa kroz nezgodno postavljena vrata. Tada mudri, stariji nosioci (od gore, pod manjim opterećenjem), zastaju i većaju kako da od nemoguće misije naprave moguću, uz pomoć svog iznenadnog poznavanja napredne trodimenzionalne geometrije, fizike i podele rada.
Iako je pravljenje nauke njima veoma korisno za usavršavanje snalažljivosti i liderskog duha, deluje krajnje razdražujuće na onog jadnog mlađeg, (što sam pridržava klavir od 2 tone odozdo za to vreme).
(Matorac 1): -Aaaa, neće to tako da prođe... Jedino da ga uspravimo, pa okrenemo za devedes' stepeni, pa nakosimo polako...
(Matorac 2): -Nema 'leba tako da prođe zbog točkića, jedino da ih možda prvo poskidamo... A šta misliš da ovaj kraj zanesemo u onu sobu, pa ga odatle po dijagonali kosimo mic po mic...
(Mlađi fizikalac) -ALO BRE EEE, JE L' STE NORMALNI VAS DVOJICA, DRŽI TO OD GORE BRE!!! SAD STE NAŠLI DA PRAVITE NAUKU!!!
