Neizbežna pojava na "uradi sam" selidbama, prilikom nošenja kabastog nameštaja, (trosed, bračni krevet, klavir) uz stepenice, oko ćoška u hodniku, pa kroz nezgodno postavljena vrata. Tada mudri, stariji nosioci (od gore, pod manjim opterećenjem), zastaju i većaju kako da od nemoguće misije naprave moguću, uz pomoć svog iznenadnog poznavanja napredne trodimenzionalne geometrije, fizike i podele rada.
Iako je pravljenje nauke njima veoma korisno za usavršavanje snalažljivosti i liderskog duha, deluje krajnje razdražujuće na onog jadnog mlađeg, (što sam pridržava klavir od 2 tone odozdo za to vreme).
(Matorac 1): -Aaaa, neće to tako da prođe... Jedino da ga uspravimo, pa okrenemo za devedes' stepeni, pa nakosimo polako...
(Matorac 2): -Nema 'leba tako da prođe zbog točkića, jedino da ih možda prvo poskidamo... A šta misliš da ovaj kraj zanesemo u onu sobu, pa ga odatle po dijagonali kosimo mic po mic...
(Mlađi fizikalac) -ALO BRE EEE, JE L' STE NORMALNI VAS DVOJICA, DRŽI TO OD GORE BRE!!! SAD STE NAŠLI DA PRAVITE NAUKU!!!
KASNIM, VEĆ SU TI REKLI "NA KANT"
GDE KOD SAM POMAGAO ,TO SAM ČUO. JEDNO VREME SAM MISLIO DA JE I TO DEO NAMEŠTJA-"DAJ NA KANT"
NA KANT!!!
ahahahaa +