Pravo lice čoveka je ono što on nikada ne može da spozna dok ga ne vidi u ogledalu života. Interesantno je da svako sebe najteže prepozna pri suočavanju, ali zato bez problema nalazi sebe kao kompetentnog procenitelja tuđih lica i naličja.
Nakon niza nesuglasica i sitnih svađa koje su vremenom pojačavale tenziju između dve osobe, jedna mala zamerka dovodi do momenta pucanja u kojem jedna od te dve osobe pokaže to svoje ,,pravo lice" time što kao argument koristi neku informaciju kojom pokušava da ponizi drugu osobu, a zapravo ponižava sebe.
- Brate, daj mi Nedin broj.
- A, nemoj, to, brate od mene da tražiš. Neću sutra mene da krivite za bilo šta.
- A, ja sam mog'o tebi da dam 2 soma na zajam kad ti je trebalo pre dve nedelje i da ti to uopšte ne spomenem?
- Pa, vidim što ne spominješ. Bravo, sad si se pokazao. Večeras ti dajem pare, pa smo završili posle toga.
Teško je otkriti koje je pravo lice djevojke, pa se tu stvara problem sa kojim šupljakom je bolje da joj priđeš.
Molim te, Bože, pomozi mi, i reci koje je njeno pravo lice.
Da li ono s koncerta Dade Polumente,
Kad je eksirala jegere, pela se na sto i dizala ruke u transu,
Ili možda ono koje sam vidio u jednoj snježnoj ramazanskoj noći,
Kad je užurbanim korakom žurila na teraviju, kao bula,
I za sobom ostavljala tragove malih stopa, broj trideset i ko zna?
Molim te, Bože, javi mi, jer htio bih da joj priđem u gradu,
A ne znam koji šupljak da pripremim...
Lice manje uspešnih boksera.
- ok izgubio si meč, a sad budi muško i izađi i pokaži im svoje pravo lice!
- ali ne znam šta da kažem, uradim?
- ne govori ništa, samo okreni profil!
