Nekada, u mlađim danima, bio nam je "praznik" kada bi naleteli na praznu konzervu, i to kada bi se potrefilo da nije gažena. Kada naiđemo na istu, zgazimo je i hodamo tako praveći se važni, kao da nosimo cipele (devojčice štikle). Nije i dalje jasno zašto smo to voleli da radimo, ali verovatno da bi se osećali malo starije - poslovnije. Naravno to je bilo nekada dok deca sa 5 godina nisu dobijali internete, telefone, i pravili facebook-ove, nego su igrali žmirke oko zgrade!
Nekada: "Jaooo, mama, vidi konzerva! (zgazi je).. klap, klap, klap, klap!"
Sada: "Jaooo, ćero, vidi konzerva?! Ma zajebi konzervu, mama, jesi videla one fancy čizmice u izlogu?"
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Mada se nisu pravili vazni nego da kloparaju kao konji XD
Tužno...
uf što me sad pukle emocije