Crveno slovo u kalendaru svakog ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu. To je dan koji će provesti sa svojim sinom na stadionu svog omiljenog kluba bodreći jedanaest požrtvovanih momaka dok ostavljaju srce na terenu ili pak ispred malog ekrana, uz hladno pivo, sa grupom odabranih prijatelja. Zaista poseban dan u životu svakog poštovaoca ove plemenite veštine.
Elem, da bi jedna fudbalska utakmica ponela epitet "praznika fudbala" ipak mora da ispuni nekoliko kriterijuma. U svetu su to mečevi Lige šampiona, Lige Evrope, Kopa libertadoresa ali i veliki derbiji nacionalnih šampionata kao što su El Klasiko, Derbi dela kapitale, pa čak i naš Večiti derbi. To su svi oni mečevi koji su u stvari više od igre, a ipak nešto manje od života i na kojima se očekuje mnoštvo atraktivnih poteza kao što su makazice, škorpion i drugi. U Srbiji su to one retke partije koje prođu bez nereda i krvi.
- Poraz u mojoj veri ne postoji. Osvojiću neosvojivo i pokoriću nepokoreno jer ko sam ja. Nikada neću ustuknuti pred slabošću, nikada se neću predati i potući ću protivnike. Niko me neće zaustaviti do cilja, istorija će zapisati moje ime, niko me neće osporiti, niko me neće definisati i niko mi neće reći ko sam, šta sam i šta mogu i niko mi neće oduzeti slavu jer ko sam ja. Ja sam šampion! Dobro došli na Olimpijski stadion u Kijevu, u Ukrajni. Moje ime je Aleksandar Stojanović i ja ću prenositi detelje sa ovog meča, ovog fudbalskog praznika, između Španije i Italije.
