Američki san skoro svakog Srbina. Naravno, pod uslovom da najpre ima nekakav posao. Naći ćeš neku dobru šemu, u jednom trenutku ćeš dati gas, i kada angažuješ dovoljno saradnika, pare će krenuti same da se množe, ti ćeš se smestiti u nekoj brvnari na planini, kupiti garsonjeru na moru i jednostavno nećeš ništa raditi, pare će se same množiti, a saradnici će ti biti još zahvalni, jer si im obezbedio kakav takav posao u govnjivim vremenima.
E, sada, ne bi ova vremena bila govnjiva da nisu usrana.
Situacija je takva da svi treba da daju gas, i saradnici i snevač prethodne ideje. Ali on to ne shvata, već dolazi do izražaja ono što zapravo i jeste: najobičniji gotovan sa fantazijama.
Milovan: Dakle ovako, familijo, teška su vremena, a naše gazdinstvo mora da opstane, ako nam je do preživljavanje. Ti, Milunka...
Milunka: Šta ja?
Milovan: Ti svakog jutra da izvedeš krave na ispašu i na`raniš živinu.
Milunka: Dobro...
Milovan: Radule. Ona kuća ostade nedovršena već skoro 10 godina. Ti, tvoj mali i Milov mali da to dovršite kako znate i umete do septembra. Hoću bre da spavam ki čovek, ne mogu više na onaj stari kauč... Krevet za novu kuću smo kupili, još je Đinđić živ bio...
Radule: Dobro, tatko...
Milovan: Momo, ti da napraviš 50 litara od prepečenicu i to sas šljive na pijac, da prodadeš...
Dragutinka: A šta ćeš ti da raduješ?
Milovan: Šta si rekla snajke?
Dragutinka: Mislim, ti ga odvrćeš od njegovu porodicu da prodaje tvoje šljive, a šta ćeš ti da raduješ? Nisi ni ti toliko mator, nema ti ni 60, ljudi tek sa 67 idu u penziju...
Milovan: Pa, snajke, pobogu, ko je ovo domaćinstvo izneo na plećima? Naradeo sam se ja... Valjda je red da se ja malo sada povučem i da vi sve nadgledljem, kako dolikuje najiskusnijem među vama...
